Пословни програми - Тотал
Пример обрачуна зарада преко бруто радне листе
Преко следећег примера појаснићемо израду обрачуна на основу бруто радне листе.
У нашем примеру имаћемо четири лица за која радимо зараду за мај 2009. Информације о лицима су следеће:
Миодраг Милосављевић:
Алег Конечни
Јелена Радосављевић
Славиша Стошић
Како је у мају било државних празника, неопходно је унети их у шифарник празника (Зараде и накнаде > Подаци о празницима). Уносимо Први мај са датумом 1.5.2009 и трајањем од два дана.
Напомена: Корисник је дужан да унесе тачне дане на које се празнује, јер програм нема алгоритам померања празника ако пада у недељу.
Одсуства запослених ћемо унети у шифарник одсуства (Зараде и накнаде > План одсуства запослених). Претпоставимо да је лице Конечни Алег било на годишњем одмору од 17.4 до 10.5, а лице Славиша Стошић на боловању од 27.4. до 5.5.
Након тога отварамо нови обрачун на основу бруто радне листе (Зараде и накнаде > Нови обрачун > Зараде > Бруто обрачуни > Бруто радна листа (Тотал С)).
Најбитније је да прво поставимо опцију датум обрачуна. С обзиром да радимо само једну исплату у току месеца, датум обрачуна ћемо поставити на последњи дан у месецу, 31.5.2009. У складу са тиме ће се поставити и параметри фонд сати у обрачуну и фонд сати у месецу на по 168 сати.
Напомена: Уколико би обрачун радили из два дела, датум обрачуна у аконтацији би ставили, у већини случајева, на половину месеца, тј. на 15.5. Онда би фонд сати у обрачуну био 88.
У датум исплате уносимо када стварно исплаћујемо зараду. Претпоставимо да је то последњег радног дана у месецу, 29.5.2009. Попуњавамо и остале податке у заглављу обрачуна (опис, спољни број...).
Након тога проверавамо и евентуално коригујемо параметре обрачуна. У првом реду се ово односи на вредности које се често мењају као што су износ минималне и максималне основице и јединична основна зарада (овај параметар помножен коефицијентом даје основну зараду лица).
Један део параметара везаних за цену различитих типова сати су постављени на законом прописане минималне вредности и као такви се узимају у обрачуну. Наравно то је законски минимум, што значи да вам је дозвољено да и те параметре промените (повећате), ако користите друге вредности.
Напомена: Рад на празник – коефицијент(1,1), Ноћни рад – коефицијент(0,26), Сменски рад – коефицијент(0,26) и Прековремени рад – коефицијент(0,26), су само додаци коефицијената који се узимају у обрачун за поменуте категорије радних сати. У цену тих типова сати је већ аутоматски урачуната цена редовног рада па су стога вредности њихових коефицијената умањене за 1 (законом прописане минималне вредности су 2,1 ; 1,26; 1,26 и 1,26 респективно).
Следећи корак је да унесемо лица у обрачун. Додајемо ставке обрачуна за сва четири лица.
Ставку можемо унети на више начина:
Можемо приметити да су аутоматски унете њихове основне бруто зараде у односу на њихове коефицијенте и параметар обрачуна јединична основна бруто зарада, у нашем случају 20.000,30.000,30.000,40.000 респективно.
Напомена – у случају да бруто вредност не желимо да рачунамо путем коефицијената, овде директно уносимо вредност основне бруто зараде. Ручно унете вредности се губе ако се промени вредност параметра јединична основна бруто зарада.
На основу основне бруто зараде дељењем са фондом сати у месецу израчуната је и бруто цена рада по часу.
Бруто накнада по часу зависи од тога да ли је означена опција рачунај тромесечни просек:
Такође, на основу података о празницима аутоматски су унети сати редовног рада и одсуства:
Напомена: У сате редовног рада улази редован рад, ноћни рад, рад на државни празник, сменски рад и рад викендом. Прековремени рад НЕ УЛАЗИ у ове сате.
Након овога, неопходно је унети сате увећања зараде. Претпоставимо да имамо следеће податке:
Ове податке уносимо у одговарајуће колоне у ставкама обрачуна:
Напомена: Сати прековременог рада увећавају укупан фонд сати радника у обрачуну.
После уноса сати потребно је проверити вредност колоне сати радника у обрачуну. Она означава укупан број часова радника у обрачуну и њихова вредност је сати редовног рада + сати накнада + сати прековременог рада. У нашем случају ове вредност су 178, 168, 168 и 168.
Колона разлика до фонда сати приказује разлику између сати радника у обрачуну и фонда сати у обрачуну. У већини случајева ова разлика би требало да буде 0, а ако није неки од узрока могу да буду:
У нашем случају вредности ће бити 10, 0, 0, 0.
Остале битне колоне су:
Напомена: Подаци о бонусима, учинку и осталим примањима се уносе преко одговарајућих опција. Овде уносимо и бонус за лице Миодраг Милосављевић.
Остале важне колоне које се аутоматски израчунавају на основу претходно унетих података су:
